Nataša Golić, naučni savetnik na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, nagovestila je da se očekuje se da će se novi probiotik pojaviti na domaćem tržištu do kraja ove godine, a nakon toga i na globalnom tržištu kroz strateško partnerstvo sa vodećim partnerima iz farmaceutske industrije za nekoliko godina.
Prema podacima International Diabetes Federation za 2021. godinu, u svetu od dijabetesa boluje oko 537 miliona ljudi, a očekuje se da će ovaj broj da poraste na 643 miliona do 2030. i do 783 miliona do 2045. godine. Reč je o ozbiljnom globalnom problemu koji je pored zdravstvenog i ekonomski otežavajući faktor s obzirom na cenu terapije. U Srbiji trenutno ima 780.000 registrovanih obolelih od dijabetesa, ali ovaj broj je sigurno veći budući da postoje i pacijenti koji nisu registrovani. Takođe, oko tri puta ima više ljudi sa predijabetesom, odnosno onih koji bi u nekom momentu u životu mogli da razviju ovu bolest. U Srbiji pacijenti dobijaju insulin, dok u drugim zemljama u svetu nije tako, i insulin mora da se kupuje.
Inovacija Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je novi potpuno prirodan i bezbedan probiotik za prevenciju i ublažavanje kliničkih simptoma i komplikacija dijabetesa. Pretkliničke studije urađene u Institutu pokazale su da ovaj inovativni probiotik ispoljava zaštitne efekte na jetru i bubrege tako što smanjuje oštećenje DNK i nastanak oksidativnog stresa. Rezultati pretkliničkih testova ukazuju na sposobnost ovog probiotika da snižava holesterol i trigliceride, da ispoljava antioksidativne efekte. Takođe, poboljšava diverzitet crevne mikrobiote, pa se može uzimati i preventivno u cilju sprečavanja pojave dijabetesa, kod ljudi koji imaju predijabetes. Shodno tome, ovaj inovativni prirodni probiotik može da se koristi kao prirodni suplement za pacijente sa dijabetesom sa ciljem ublažavanja simptoma bolesti i smanjenja pojave zdravstvenih komplikacija povezanih sa dijabetesom. Ideja je da se ovaj probiotik proizvodi u formi fermentisanog mlečnog napitka što je dodatna pogodnost za korisnike, jer se tako ne utiče dodatno na budžet pacijenata sa pre-dijabetesom i dijabetesom i može se koristiti kao deo njihove redovne dijete umesto drugih mlečnih proizvoda.
Jedna od primena je da se koristi kad se pije antibiotik, kako bi organizam mogao da funkcioniše. U Institutu postoji kolekcija koja broji više od 4.000 prirodnih izolata bakterija mlečne kiseline odakle se i regrutuju bakterije za probiotike. Trenutno, ne postoje personalizovani probiotici na tržištu i tek sada polako počinju da se pojavljuju i praviće se za određene određene ciljne grupe. U Institutu očekuju ekspanziju takvih probiotika na tržištu.
Inovativni probiotik za dijabetes je razvijen i njegova bezbednost i efikasnost su potvrđeni u pretkliničkim studijama tokom inovacionog projekta finansiranog od strane Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja (47.000 dolara) i kroz programski vaučer za inovacije finansiranog od strane Fonda za inovacionu delatnost (6.000 dolara). Probiotički soj (Lactobacillus paraplantarum BGCG11) je deponovan pod patentnim depozitom u međunarodno priznatu kolekciju mikroorganizama (BCCM) Univerziteta u Gentu. Tokom projekta biće sprovedena klinička studija za koju je troškovima projekta predviđeno 25.000 USD. Pomenuti probiotik je deo StarTech programa podrške inovacijama koji sprovodi NALED, a finansira kompanija Philip Morris.
Bakterije su izolovane iz domaćih sireva i domaćih proizvoda na vrlo specifičnim lokalitetima, Vlasini, Goliji, Staroj Planini. Tokom tridesetak godina istraživanja ustanovili su da ove bakterije imaju veoma povoljna svojstva koja deluju na ljude. To su sve prirodni izolati bakterija iz različitih vrsta sireva, jogurta, milerama. Nalaze se na vrlo specifičnim lokalitetima, gde nema industrije i zagađenja. I svaka od tih bakterija je dobra za nešto, nisu sve iste. Ova bakterija u novom probiotiku za ublažavanje dijabetesa, je iz okruženja Herceg Novog, plaže Žanjice, pronađena je u siru u ulju napravljenom u jednom porodičnom domaćinstvu.
Izvor: Nova ekonomija