У првој рунди такмичења, средином јуна, идејно решење “Ауроре 3” оцењено је као једно од три најбоља решења летелице са резервоаром којим се минимизира тзв. „ефекат бућкања“, односно „sloshing“. Одличне оцене одвеле су их у финале такмичења, где су им конкуренција били тимови “Ad Astra Forli” из Италије и “Euroavia” из Загреба.
На пројекту “Аурора 3” успешно су радили студенти са Машинског факултета и Војне академије. „Аурора 3“ се састоји од тела ракете и крила која јој омогућавају велики долет уз минималну снагу пропулзије према техничким захтевима такмичења. Ракета је погоњена млазом воде и ваздуха под притиском, а задатак је да вертикално узлети, а затим пређе у беспогонски хоризонтални лет системом аутоматске регулације у целом процесу. Током лета ракета у свом телу носи течни терет, а задатак је да се минимализује утицај бућкања, што су ови млади талентовани људи постигли посебно осмишљеним техничким решењем.
„Беоавиа“ и раније учествовала на „Airbus Sloshing Rocket Workshop“-у, где су постигли значајне успехе. С пројектом „ Аурора 1“, тим је 2019. године освојио прво место за идејно решење, док су у укупном пласману били четврти. Пројекат „Аурора 2“ је 2021. године такође освојио прво место за идејно решење, а у генералном пласману „Беоавиа“ је заузела треће место.
Поред “Ауроре 3”, чланови Беоавие су ове године имали још два пројекта симболичних назива “Феникс” и “Кос”.
„Беоавиа“ је основана пре пет година на иницијативу студената са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду. Тим тренутно броји око 60 чланова, а поред студената Машинског факултета на пројектима раде и њихове колеге с Електротехничког, Технолошко-металуршког, Саобраћајног и Природно-математичког факултета, Факултета организационих наука, Факултета за физичку хемију и Војне академије.