Да ли рециклажа амбалаже може да буде доступнија и исплатива и за оне који би, успут, када иду или се враћају са посла, могли лименку или пластичну флашу да оставе негде одакле ће сигурно стићи у рециклажни центар, а не у природу? На то питање одговор је тражио и нашао петочлани тим који је иновацију, а назвали су је рецикломат, представио на прошлогодишњем Такмичењу за најбољу технолошку иновацију. Један рецикломат за само месец дана сакупи 1,5 тона рециклажног отпада, а то је око 35 хиљада лименки, тетра пак амбалаже, стаклених или пластичних боца. У Београду, за само један месец, више од 150 000 динара искоришћено је за допуну картице за градски превоз, више од 36 000 динара уплаћено је у добротворне сврхе, а 413 000 динара из рецикломата претворено је у минуте, поруке и интернет  Глобалтела. После пражњења машине, амбалажа се разврстава и рециклира. Ово решење је много јефтиније од сличних машина које се користе у свету, а ускоро ће, осим препознавања, неуронске мреже и класификовати, односно разврставати амбалажу унутар машине. Чланови тима су на Такмичењу много тога научили, пре свега из области економије. Нама који смо више у „техничким водама“ много је значила обука и тренинзи  на којима смо учили о пословању, заштити патената и маркетингу, а та знања су нам потребна да бисмо производ пласирали на тржиште – закључује Дарко Лазовић, члан тима.