Др Марија Иванов је научна сарадница у Миколошкој лабораторији, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. До сада је објавила 59 научних радова у међународним часописима и неколико поглавља. Др Иванов се усавршавала на различитим европским институтима. Добитница је и стипендија за стручна усавршавања, као и стипендија за учествовање на међународним конгресима. Члан је неколико научних друштава. Бави испитивањем биолошке активности различитих природних производа, а све у циљу проналаска природне алтернативе доступним лековима. Њена истраживања су фокусирана првенствено на антимикробну активност нових агенаса и то са различитих аспеката, укључујући утицај потенцијалних нових терапеутика на сузбијање вируленције патогених микроорганизама.

Снежана Паповић је доктор хемијских наука и доцент на Катедри за Аналитичку хемију, Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Докторирала је 2018. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду у области хемијских наука. Вишеструко је награђивана и стипендирана захваљујући изузетним резултатима и посвећености научном раду. Снежанин научни допринос се састоји од 46 публикација у врхунским међународним часописима, више од 60 саопштења са научних конференција и 466 цитата. Фокус Снежаниног научног истраживања је унапређење перформанси литијум-јонских батерија кроз повећање њиховог капацитета и повећање термичке стабилности употребом унапређених електролита. У сарадњи са тимовима из Народне Републике Кине, Снежана ради на развоју поступака синтезе нових електродних материјала за батерије будуће генерације.

Тијана Шуштершич је студент докторских студија на Факултету инжењерских наука, Универзитета у Крагујевцу, где је и запослена као асистент. Учествује у извођењу вежби на матичном факултету из чак 11 предмета из области вештачке интелигенције, програмирања, компјутерске графике и биоинжењеринга. На докторским студијама усавршавала се у земљи и иностранству. Члан је више националних и међународних стручних и научних друштава и рецензент у више високо индексираних међународних часописа. Област научног истраживања Тијане Шуштершич је примењена информатика у инжењерству, а циљ је да покаже да вештачка интелигенција може да се примени на више различитих грана медицине и помогне у медицинској дијагностици. Бави се и имплементацијом алгоритама вештачке интелигенције у циљу развоја епидемиолошког модела ширења ЦОВИД-19 болести на нивоу популације, као и персонализованог модела развоја клиничке слике код појединца зараженог овом болешћу.

Извор: Zeneunauci.co.rs