Po rečima Vladimira Marića, direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, reč je o važnom jubileju za ovu zemlju i ovaj narod, jer je zapravo 15. novembra 1920. godine, odmah nakon završetka Prvog svetskog rata osnovana Uprava za zaštitu industrijske svojine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tog dana Srbija slavi vek institucionalne, pravno uređene zaštite patenata, žigova, dizajna i drugih prava intelektualne svojine. Istorija intelektualne svojine u Srbiji započinje i ranije, još 1883. godine, kada je donet prvi i do danas najvažniji međunarodni ugovor iz ove oblasti – Pariska konvencija. Srbija je, zajedno sa još svega deset zemalja sveta, postavila temelj međunarodnog prava intelektualne svojine kojim su ustanovljeni osnovi principi zaštite ovih prava koji su još uvek u upotrebi. Već naredne, 1884. godine, imali smo i prve nacionalne propise iz ove oblasti – Zakon o zaštiti modela i mustara i Zakon o zaštiti fabričkih i uslužnih žigova. Danas je Zavod za intelektualnu svojinu institucija koja svojim propisima prati najsavremenija rešenja iz oblasti intelektualne svojine što je potvrdila i Evropska komisija u nedavnom izveštaju potvrdivši napredak Srbije u pregovaračkom Poglavlju 7- Intelektualna svojina. Zavod je uradio dosta na digitalizaciji svog poslovanja i danas se mogu elektronski podnositi prijave za zaštitu prava intelektualne svojine a sve baze podataka o pravima intelektualne svojine su dostupne i elektronski.
Nakon obraćanja Vladimira Marića, pročitana je čestitka predsednice Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, koja je istakla da Vlada Republike Srbije poklanja veliku pažnju razvoju i zaštiti intelektualne svojine koja je jedan od ključnih alata za transformaciju domaće privrede bazirane na inovacijama i kreativnosti. Istakla je da je udeo kreativnih industrija koje u potpunosti počivaju na pravima intelektualne svojine, kao što su informacione tehnologije, filmska, muzička ili izdavačka delatnost, u bruto nacionalnom dohotku preko 5%. Samo izvoz u oblasti kreativnih industrija porastao je poslednje dve godine za 46.7%, a godišnje se poveća broj privrednih subjekata u ovoj oblasti za 25%. Vlada je podržala razvoj kreiranja intelektualne svojine i poreskim podsticajima kao što su „Ubrzani odbitak troškova istraživanja i razvoja“ i međunarodno poznati mehanizam „IP Box” čijim korišćenjem naše kompanije mogu da se oslobode poreza na dobit.
Anđelka Atanasković, ministarka prirede Republike Srbije čestitala je video obraćanjem ovaj značajan jubilej Zavodu za intelektualnu svojinu ocenivši da je intelektualna svojina važna poluga ekonomskog i kulturnog prosperiteta zemlje. Ministarka Atanasković istakla je da ne postoji ni jedno prosperitetno društvo koje ne poštuje prava intelektualne svojine. Značaj postojanja efikasnog sistema intelektualne svojine ogleda se i u tome da je dolazak stranih investitora usko povezan i sa garancijama poštovanja prava intelektualne svojine. U tom smislu su nadležnosti i sve aktivnosti koje Zavod sprovodi od značaja za našu privredu, a naročito u oblasti obrazovanja i podizanja svesti o značaju intelektualne svojine, kao i u aktivnostima podrške našim privrednim subjektima sa uslugom Dijagnostike intelektualne svojine.
Gospodin Daren Tong, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu-WIPO, u svom video obraćanju u kojem je čestitao jubilej Zavodu istakao je i da je Srbija iznedrila tako značajne naučnike kao što su Mihailo Pupin i Milutin Milanković koji su u proteklom veku dali izuzetan doprinos svetu kroz svoje inovacije i naučna dostignuća. Istakao je da nikad nije bilo značajnije nego sada, da se podrže u zaštiti i komercijalizaciji prava intelektualne svojine oni koji rade na razvoju inovacija, odnosno da se podrže naučnici i preduzetnici, da bi svoja rešenja učinili dostupnim na tržištu. Gospodin Tong je napravivši paralelu sa Novakom Đokovićem, rekao da je lopta na našem terenu i da nacionalni zavodi i društvo u celini treba da učine sve da pomognu u ostvarenju ovog cilja.
Gospodin Antonio Kampinos, predsednik Evropske patentne organizacije čiji je Srbija član od 2010. godine, čestitajući jubilej Zavodu, istakao je i da je Zavod dao značajan doprinos svojim aktivnostima i razmenom prakse unutar mreže članica Evropskog patentnog zavoda. Naročito je istakao doprinos u novom projektu PATLIB 2.0, zatim prenošenjem iskustava u aktivnostima saradnje sa malim i srednjim preduzećima, centrima za transfer tehnologija i u izvođenju usluge Dijagnostike intelektualne svojine za privredne subjekte. Saradnja Evropskog zavoda za patente i država članica ogleda se i u činjenici da je postupak ispitivanja patenata unificiran u svim zemljama. Takođe, istakao je da budući pravci razvoja tehnologija kao što su veštačka inteligencija, aditivna proizvodnja, skladištenje energije, i druge tehnologije koje su u usponu, utiru put novoj evropskoj ekonomiji, a patentni sistem je tu da im osigura investicije.
Iako Srbija nije članica Evropske unije što je uslov za članstvo u Evropskom Zavodu za intelektualnu svojinu - EUIPO, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije aktivno sarađuje sa ovom Evropskom organizacijom u čijoj su nadležnosti zaštita žigova i industrijskog dizajna na teritoriji Evropske unije, i koristi savremene alate i praksu EUIPO-a u svom radu. O tome je govorio i Kristijan Aršambo, izvršni direktor EUIPO u svom video obraćanju u kojem je čestitao značajan jubilej Zavodu.
Ketrin Šamartin, direktorka Instituta za intelektualnu svojinu Švajcarske, u svom govoru je istakla dugogodišnju saradnju Instituta i Švajcarske vlade sa institucijama u Srbiji, i sa Zavodom za intelektualnu svojinu u podršci inovacijama i zaštiti oznaka geografskog porekla, a u toku je i projekat koji je direktno u vezi podrškom institucijama za podršku inovacijama i sa zaštitom intelektualne svojine. Takođe, istakla je i da pozicija Švajcarske na prvom mestu Globalnog indeksa inovacija već nekoliko godina za redom, ima korene još u 19. veku kada su preduzetništvo i inovacije bili nezaobilazni u poslovnim poduhvatima.
U drugom delu konferencije, održana je panel diskusija pod nazivom „Intelektualna svojina: Izazovi digitalnog doba – perspektiva Srbije”, na kojoj su učestvovali: Ivan Rakonjac, direktor Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, Mihailo Vesović, direktor Sektora za stratešku analizu, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Irena Đorđević, koordinatorka za istraživanja Izvršne kancelarije NALEDA-a i prof. dr Slobodan Marković, profesor prava intelektualne svojine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Prof. dr Slobodan Marković, osvrnuo se na definiciju strogog efikasnog sistema zaštite autorskog prava kojim se apsolutno obezbeđuje ekonomska korist za autora koju trenutna digitalna revolucija malo i opovrgava. Internet je danas preuzeo ulogu posrednika u distribuciji autorskih dela bez potrebe angažovanja posredničkih industrija. Stvaranje i distribucija određenih kategorija autorskih dela postala je dostupnija autorima uz pomoć digitalnih tehnologija. S druge strane, masovna piraterija koja se dešava ovim putem nije ugrozila samu kreativnost autora, ali sami autori, sem izuzetaka, retko mogu da očekuju značajniju ekonomsku korist od takve - šire dostupnosti njihovih dela. Takođe, pomenuo je analizu Martina Krečmera, profesora sa Univerziteta u Glazgovu, Martina Krečmera „Does Copyright Law Matter“ koja pominje upravo tu neravnopravnu raspodelu prihoda autorima. Profesor Markoviće je istakao i da uspon kreativnih industrija u digitalnom dobu ima prevashodno ekonomski, ali i politički uticaj, a Srbija kao zemlja prati taj trend i čak je autorsko pravo postalo i deo opšte politike.
Ivan Rakonjac, direktor Fonda za Inovacionu delatnost, pored čestitki za prvi vek postojanja Zavoda, istakao je da imati dobru ideju nije dovoljno da se ona i realizuje. Put od ideje do realizacije je veoma dugačak, a na tom putu finansiranje razvoja dobrih ideja na samom početku, jedan je od ključnih faktora za pojavu novog proizvoda na tržištu. Skoro sve države, pa i Srbija, imaju određene mehanizme da podrže rani razvoj ideje, prototipa, tehnologije, a neki od njih su i programi Fonda za inovacionu delatnost. Prema strukturi preduzeća koja konkurišu za projekte u programu ranog razvoja dominiraju startapovi u oblasti informacionih tehnologija, dok kompanije koje konkurišu za programe sufinansiranja inovacija, samostalno, ili u konzorcijumu sa naučno-istaživačkim institucijama, su uglavnom inženjerske inovacije iz oblasti mašinstva, elektrotehnike, biotehnologije, poljoprivrede i prehrambenih tehnologija.
Nakon obraćanja Vladimira Marića, pročitana je čestitka predsednice Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, koja je istakla da Vlada Republike Srbije poklanja veliku pažnju razvoju i zaštiti intelektualne svojine koja je jedan od ključnih alata za transformaciju domaće privrede bazirane na inovacijama i kreativnosti. Istakla je da je udeo kreativnih industrija koje u potpunosti počivaju na pravima intelektualne svojine, kao što su informacione tehnologije, filmska, muzička ili izdavačka delatnost, u bruto nacionalnom dohotku preko 5%. Samo izvoz u oblasti kreativnih industrija porastao je poslednje dve godine za 46.7%, a godišnje se poveća broj privrednih subjekata u ovoj oblasti za 25%. Vlada je podržala razvoj kreiranja intelektualne svojine i poreskim podsticajima kao što su „Ubrzani odbitak troškova istraživanja i razvoja“ i međunarodno poznati mehanizam „IP Box” čijim korišćenjem naše kompanije mogu da se oslobode poreza na dobit.
Anđelka Atanasković, ministarka prirede Republike Srbije čestitala je video obraćanjem ovaj značajan jubilej Zavodu za intelektualnu svojinu ocenivši da je intelektualna svojina važna poluga ekonomskog i kulturnog prosperiteta zemlje. Ministarka Atanasković istakla je da ne postoji ni jedno prosperitetno društvo koje ne poštuje prava intelektualne svojine. Značaj postojanja efikasnog sistema intelektualne svojine ogleda se i u tome da je dolazak stranih investitora usko povezan i sa garancijama poštovanja prava intelektualne svojine. U tom smislu su nadležnosti i sve aktivnosti koje Zavod sprovodi od značaja za našu privredu, a naročito u oblasti obrazovanja i podizanja svesti o značaju intelektualne svojine, kao i u aktivnostima podrške našim privrednim subjektima sa uslugom Dijagnostike intelektualne svojine.
Gospodin Daren Tong, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu-WIPO, u svom video obraćanju u kojem je čestitao jubilej Zavodu istakao je i da je Srbija iznedrila tako značajne naučnike kao što su Mihailo Pupin i Milutin Milanković koji su u proteklom veku dali izuzetan doprinos svetu kroz svoje inovacije i naučna dostignuća. Istakao je da nikad nije bilo značajnije nego sada, da se podrže u zaštiti i komercijalizaciji prava intelektualne svojine oni koji rade na razvoju inovacija, odnosno da se podrže naučnici i preduzetnici, da bi svoja rešenja učinili dostupnim na tržištu. Gospodin Tong je napravivši paralelu sa Novakom Đokovićem, rekao da je lopta na našem terenu i da nacionalni zavodi i društvo u celini treba da učine sve da pomognu u ostvarenju ovog cilja.
Gospodin Antonio Kampinos, predsednik Evropske patentne organizacije čiji je Srbija član od 2010. godine, čestitajući jubilej Zavodu, istakao je i da je Zavod dao značajan doprinos svojim aktivnostima i razmenom prakse unutar mreže članica Evropskog patentnog zavoda. Naročito je istakao doprinos u novom projektu PATLIB 2.0, zatim prenošenjem iskustava u aktivnostima saradnje sa malim i srednjim preduzećima, centrima za transfer tehnologija i u izvođenju usluge Dijagnostike intelektualne svojine za privredne subjekte. Saradnja Evropskog zavoda za patente i država članica ogleda se i u činjenici da je postupak ispitivanja patenata unificiran u svim zemljama. Takođe, istakao je da budući pravci razvoja tehnologija kao što su veštačka inteligencija, aditivna proizvodnja, skladištenje energije, i druge tehnologije koje su u usponu, utiru put novoj evropskoj ekonomiji, a patentni sistem je tu da im osigura investicije.
Iako Srbija nije članica Evropske unije što je uslov za članstvo u Evropskom Zavodu za intelektualnu svojinu - EUIPO, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije aktivno sarađuje sa ovom Evropskom organizacijom u čijoj su nadležnosti zaštita žigova i industrijskog dizajna na teritoriji Evropske unije, i koristi savremene alate i praksu EUIPO-a u svom radu. O tome je govorio i Kristijan Aršambo, izvršni direktor EUIPO u svom video obraćanju u kojem je čestitao značajan jubilej Zavodu.
Ketrin Šamartin, direktorka Instituta za intelektualnu svojinu Švajcarske, u svom govoru je istakla dugogodišnju saradnju Instituta i Švajcarske vlade sa institucijama u Srbiji, i sa Zavodom za intelektualnu svojinu u podršci inovacijama i zaštiti oznaka geografskog porekla, a u toku je i projekat koji je direktno u vezi podrškom institucijama za podršku inovacijama i sa zaštitom intelektualne svojine. Takođe, istakla je i da pozicija Švajcarske na prvom mestu Globalnog indeksa inovacija već nekoliko godina za redom, ima korene još u 19. veku kada su preduzetništvo i inovacije bili nezaobilazni u poslovnim poduhvatima.
U drugom delu konferencije, održana je panel diskusija pod nazivom „Intelektualna svojina: Izazovi digitalnog doba – perspektiva Srbije”, na kojoj su učestvovali: Ivan Rakonjac, direktor Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, Mihailo Vesović, direktor Sektora za stratešku analizu, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Irena Đorđević, koordinatorka za istraživanja Izvršne kancelarije NALEDA-a i prof. dr Slobodan Marković, profesor prava intelektualne svojine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Prof. dr Slobodan Marković, osvrnuo se na definiciju strogog efikasnog sistema zaštite autorskog prava kojim se apsolutno obezbeđuje ekonomska korist za autora koju trenutna digitalna revolucija malo i opovrgava. Internet je danas preuzeo ulogu posrednika u distribuciji autorskih dela bez potrebe angažovanja posredničkih industrija. Stvaranje i distribucija određenih kategorija autorskih dela postala je dostupnija autorima uz pomoć digitalnih tehnologija. S druge strane, masovna piraterija koja se dešava ovim putem nije ugrozila samu kreativnost autora, ali sami autori, sem izuzetaka, retko mogu da očekuju značajniju ekonomsku korist od takve - šire dostupnosti njihovih dela. Takođe, pomenuo je analizu Martina Krečmera, profesora sa Univerziteta u Glazgovu, Martina Krečmera „Does Copyright Law Matter“ koja pominje upravo tu neravnopravnu raspodelu prihoda autorima. Profesor Markoviće je istakao i da uspon kreativnih industrija u digitalnom dobu ima prevashodno ekonomski, ali i politički uticaj, a Srbija kao zemlja prati taj trend i čak je autorsko pravo postalo i deo opšte politike.
Ivan Rakonjac, direktor Fonda za Inovacionu delatnost, pored čestitki za prvi vek postojanja Zavoda, istakao je da imati dobru ideju nije dovoljno da se ona i realizuje. Put od ideje do realizacije je veoma dugačak, a na tom putu finansiranje razvoja dobrih ideja na samom početku, jedan je od ključnih faktora za pojavu novog proizvoda na tržištu. Skoro sve države, pa i Srbija, imaju određene mehanizme da podrže rani razvoj ideje, prototipa, tehnologije, a neki od njih su i programi Fonda za inovacionu delatnost. Prema strukturi preduzeća koja konkurišu za projekte u programu ranog razvoja dominiraju startapovi u oblasti informacionih tehnologija, dok kompanije koje konkurišu za programe sufinansiranja inovacija, samostalno, ili u konzorcijumu sa naučno-istaživačkim institucijama, su uglavnom inženjerske inovacije iz oblasti mašinstva, elektrotehnike, biotehnologije, poljoprivrede i prehrambenih tehnologija.
Mihailo Vesović, predstavnik Privredne komore Srbije govorio je o kolektivnom žigu „Čuvarkuća“ koji je registrovan ove godine i predstavlja deo kampanje „Stvarano u Srbiji“. Trenutna situacija je ukazala koliko je značajna sigurnost proizvoda i sigurnost lanca dobavljača. Srbija nije osetila velike posledice jer se prehrambena industrija uglavnom bazira na domaćim proizvođačima i nije bilo prekida u lancu snabdevanja tokom pandemije. Zato se upravo kroz ovaj žig promovišu domaći proizvodi, jer njega mogu poneti oni proizvodi koji su proizvedeni od najmanje 80% domaćih sirovina u Srbiji. Napominjemo da je sigurnost kvaliteta vrednost, a vrednost proizvoda nosi sa sobom i vrednost intelektualne svojine. Efekat ove akcije je bio jako afirmativan, i do sada je preko 300 proizvoda ponelo žig „Čuvarkuća“, pre svega iz prehrambene industrije ali i metalske industrije, iz farmaceutske industrije, a uključile su se i tekstilna, pa i građevinska industrija.
Irena Đorđević, koordinatorka za istraživanja NALED-a, govorila je o Globalnom indeksu inovacija koji su mnoge zemlje sveta usvojile kao kao korektivni faktor za donosioce odluka u državama u kom pravcu da idu za dalje poboljšanje. Ova tema je postala veoma važna za Srbiju, i istakla je gde su dobri a gde loši pokazatelji za Srbiju, koja je popravila svoju poziciju za četiri mesta. NALED će se zalagati da se formira Koordinaciono telo za inovacije i da se unapredi ekosistem za investicije a na osnovu iskustava korisnika. Takođe, najavila je i novi projekat NALED-a za preduzetnike kroz nekoliko komponenti za razvoj inovacija ali i zaštitu intelektualne svojine. Takođe pohvalila je aktivnosti Zavoda da sa novim pristupom da približe tematiku zaštite intelektualne svojine javnosti kao i kao i aktivnosti Inovacionog fonda.
Na kraju konferencije istaknuto je da se proslavi jubileja pridružio i Muzej nauke i tehnike otvaranjem izložbe „Naši veliki izumitelji“ koja će biti otvorena tokom novembra i decembra meseca 2020. godine, a Javno preduzeće Pošta Srbije podržala je ovaj značajan jubilej izdavanjem 4 poštanske marke sa motivima: prvog patenta „Kazana za pečenje rakije“, Pirotskog ćilima, likom prvog direktora Zavoda, dr. Janka Šumana i sa zgradom Zavoda.
Tokom konferencije prikazan je i kratak film o Zavodu za intelektualnu svojinu koji možete pogledati ovde.
Snimak događaja će biti dostupan i nakon održanog događaja na Jutjub kanalu Zavoda za intelektualnu svojinu. Link za praćenje događaja: https://100godinazavoda.rs/
Irena Đorđević, koordinatorka za istraživanja NALED-a, govorila je o Globalnom indeksu inovacija koji su mnoge zemlje sveta usvojile kao kao korektivni faktor za donosioce odluka u državama u kom pravcu da idu za dalje poboljšanje. Ova tema je postala veoma važna za Srbiju, i istakla je gde su dobri a gde loši pokazatelji za Srbiju, koja je popravila svoju poziciju za četiri mesta. NALED će se zalagati da se formira Koordinaciono telo za inovacije i da se unapredi ekosistem za investicije a na osnovu iskustava korisnika. Takođe, najavila je i novi projekat NALED-a za preduzetnike kroz nekoliko komponenti za razvoj inovacija ali i zaštitu intelektualne svojine. Takođe pohvalila je aktivnosti Zavoda da sa novim pristupom da približe tematiku zaštite intelektualne svojine javnosti kao i kao i aktivnosti Inovacionog fonda.
Na kraju konferencije istaknuto je da se proslavi jubileja pridružio i Muzej nauke i tehnike otvaranjem izložbe „Naši veliki izumitelji“ koja će biti otvorena tokom novembra i decembra meseca 2020. godine, a Javno preduzeće Pošta Srbije podržala je ovaj značajan jubilej izdavanjem 4 poštanske marke sa motivima: prvog patenta „Kazana za pečenje rakije“, Pirotskog ćilima, likom prvog direktora Zavoda, dr. Janka Šumana i sa zgradom Zavoda.
Tokom konferencije prikazan je i kratak film o Zavodu za intelektualnu svojinu koji možete pogledati ovde.
Snimak događaja će biti dostupan i nakon održanog događaja na Jutjub kanalu Zavoda za intelektualnu svojinu. Link za praćenje događaja: https://100godinazavoda.rs/