Inovativna kompanija iz Srbobrana osvaja tržište Evrope - Kamar Plus proizvodi streč ambalažnu foliju bez kartonskog jezgra

Streč ambalažna folija bez kartonskog jezgra pojavila se kao ideja nakon što je osnivač uvideo koliki problem sa kartonskim hilznama imaju njihovi veliki kupci. Zajedno sa saradnikom koji ima 40 godina radnog iskustva u kompaniji Simens, Mario Gerdijan je došao do industrijskog rešenja koje potrebu za hilznama potpuno isključuje iz jednačine.

Tradicionalni način proizvodnje trakastih materijala u rolni zahteva čvrsto jezgro kao osnovu za namotavanje, u slučaju streč folije to je kartonsko jezgro. Iako većina laika smatra da je svaki karton moguće reciklirati, u slučaju kartonskih jezgara, hilzni, to nije slučaj. One se prave uz velike količine lepka, usled čega su nepoželjne u reciklažnim centrima i zato mogu da idu samo na deponiju. Osnivač je došao na ideju da kartonske hilzne zameni plastičnim alatom koji će se nakon namotavanja izvaditi iz rolne, nakon čega se neće narušiti čvrstina iste, što će omogućiti njenu upotrebu.

- Na 6.000 rolni koje se mesečno proizvedu, ostvari se godišnja ušteda od osam tona kartona. To su godišnje šleperi otpada. Pokrivamo svega 5% ambalaže u Srbiji, zamislite kolika bi bila ušteda kada bi i ostalih 95% fabrika prešlo na foliju bez hilzne. Kolika bi ušteda bila i koliko bi otpada manje pravili? – naglasio je mladi inovator.

Najzanimljivije im je tržište Evropske unije, gde firme moraju da plate ekološku taksu za sav otpad koji napusti proizvodnu salu, dok sa ovom folijom otpada nema, iskorišćenost je 100%. Najbolji primer za to je jedna firma iz Budimpešte, gde za svaku kartonsku hilznu koja završi u smeću moraju da plate 40 forinti ekološke takse, i zbog toga su bez dužeg razmišljanja usvojili proizvod koji dolazi iz Srbobrana. Takođe, u odluku kompanija za usvajanje novog proizvoda ulazi i cena transporta. Stare rolne sa hilznama mnogo su teže, a kamioni ograničeni nosivošću, dok u slučaju folije bez jezgra vozilo može da preveze mnogo više folije.

Folija iz Srbobrana može se pronaći kod mnogih velikih i poznatih kompanija, a među njima su: Aretol, Keramika Kanjiža, Simeks, Vitorog, Vino Župa, Kapriolo, Vobihaus, Beorol, Rolna, Medela, Black Horse i još nekih 80 manjih firmi. Pregovori se trenutno vode sa velikim trgovinskim lancima koji troše znatne količine folije. Pored Mađarske izvozi se i u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, a radi se i uslužno premotavanje folije za jednu poljsku kompaniju.

Trenutno su u procesu zaštite proizvoda, dobijanja patenta za teritoriju Srbije: za logo, krajnji proizvod, proces dobijanja samog proizvoda i sam alat stvoren za te namene. Nakon toga sledi istraživanje evropskog tržišta, kako bi se u bliskoj budućnosti isto uradilo i za teritoriju starog kontinenta. Kamar Plus je dobio pravo na korišćenje brenda Bačka, pozitivan odgovor je dobijen i od Privredne komore za brend Čuvarkuća – proizvedeno u Srbiji, a od Zavoda za intelektualnu svojinu dobijen je privremeni patent.

Izvor: eKapija