Ружић је том приликом истакао да Стратегија за период 2020–2027 осветљава правце у којима ће се Србија кретати како би креирала ефикасну привреду, способну да развија и пласира врхунске иновативне производе и услуге који су конкурентни на глобалном тржишту.
Акциони план (2021–2022), који је усвојен у априлу, представља пакет конкретних мера за јачање српске привреде засноване на знању и иновацијама, навео је он и објаснио да су мере усмерене на четири приоритетне области у којима имамо конкурентску предност у глобалној тржишној утакмици – храна за будућност, машине и процеси за будућност, ИКТ и креативне индустрије.
Први потпредседник Владе је подвукао да је циљ Стратегије да се развију предузетничке вештине на тржишту и да људи стекну различита знања, што би довело до напретка друштва и привредног раста земље. Он је оценио да је важно да се у образовном систему стекну потребна предузетничка знања и вештине које ће бити вредноване на тржишту кроз иновативне производе и услуге конкурентне на светском тржишту.
Акциони план, како је прецизирао, садржи 43 мере, а многе од њих су већ остварене иако је рок за реализацију две године, а финансијска средства у износу од приближно 18 милијарди динара су обезбеђена из различитих извора.
Наиме, из буџета Србије издвојено је 5,3 милиона евра за програме раног развоја и суфинансирање иновација, а путем Фонда за иновациону делатност опредељено је 60 милиона динара, навео је Ружић и поручио да је ово једна од кључних тема којом ће се ресорно министарство бавити у наредном периоду.
Директорка Републичког Секретаријата за јавне политике Бојана Тошић истакла је да је ова установа учествовала у изради Стратегије, као и да је тај документ резултат сарадње између представника привреде, академских институција, државног и цивилног сектора.
Секретаријат је, такође, један од одговорних органа за спровођење мера које се односе на побољшање услова пословања, предочила је она и напоменула да су у изради Стратегије учествовали и Светска банка и Европска унија.
На конференцији је представљен и пример добре праксе компаније „Десинг“, која је од мале породичне фирме израсла у извозника, чији су производи од воћа присутни у 27 земаља света. Увођење нових технологија и иновација омогућило је овој компанији развој нових производа за читав свет.
Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије