Традиционални начин производње тракастих материјала у ролни захтева чврсто језгро као основу за намотавање, у случају стреч фолије то је картонско језгро. Иако већина лаика сматра да је сваки картон могуће рециклирати, у случају картонских језгара, хилзни, то није случај. Оне се праве уз велике количине лепка, услед чега су непожељне у рециклажним центрима и зато могу да иду само на депонију. Оснивач је дошао на идеју да картонске хилзне замени пластичним алатом који ће се након намотавања извадити из ролне, након чега се неће нарушити чврстина исте, што ће омогућити њену употребу.

- На 6.000 ролни које се месечно произведу, оствари се годишња уштеда од осам тона картона. То су годишње шлепери отпада. Покривамо свега 5% амбалаже у Србији, замислите колика би била уштеда када би и осталих 95% фабрика прешло на фолију без хилзне. Колика би уштеда била и колико би отпада мање правили? – нагласио је млади иноватор.

Најзанимљивије им је тржиште Европске уније, где фирме морају да плате еколошку таксу за сав отпад који напусти производну салу, док са овом фолијом отпада нема, искоришћеност је 100%. Најбољи пример за то је једна фирма из Будимпеште, где за сваку картонску хилзну која заврши у смећу морају да плате 40 форинти еколошке таксе, и због тога су без дужег размишљања усвојили производ који долази из Србобрана. Такође, у одлуку компанија за усвајање новог производа улази и цена транспорта. Старе ролне са хилзнама много су теже, а камиони ограничени носивошћу, док у случају фолије без језгра возило може да превезе много више фолије.

Фолија из Србобрана може се пронаћи код многих великих и познатих компанија, а међу њима су: Аретол, Керамика Кањижа, Симекс, Виторог, Вино Жупа, Каприоло, Вобихаус, Беорол, Ролна, Медела, Black Horse и још неких 80 мањих фирми. Преговори се тренутно воде са великим трговинским ланцима који троше знатне количине фолије. Поред Мађарске извози се и у Хрватску, Босну и Херцеговину, а ради се и услужно премотавање фолије за једну пољску компанију.

Тренутно су у процесу заштите производа, добијања патента за територију Србије: за лого, крајњи производ, процес добијања самог производа и сам алат створен за те намене. Након тога следи истраживање европског тржишта, како би се у блиској будућности исто урадило и за територију старог континента. Камар Плус је добио право на коришћење бренда Бачка, позитиван одговор је добијен и од Привредне коморе за бренд Чуваркућа – произведено у Србији, а од Завода за интелектуалну својину добијен је привремени патент.

Извор: еКапија