Делегације су постигле сагласност о томе да сарадњу треба започети у оквиру постојећих платформи, уз иницијативу да се припреми меморандум о разумевању између Министарства и Агенције за високо образовање Пакистана.

Гњатовић је представила српски научноистраживачки и иновациони екосистем, нагласивши значајна улагања у протеклој деценији.

Србија је у претходној деценији уложила значајне ресурсе у развој научног и иновационог екосистема земље – од изградње научно-технолошких паркова и центара за трансфер технологије, до подршке стартап екосистему и развоју предузетништва, навела је она.

Према њеној оцени, изградња БИО4 кампуса, као највеће инвестиције у српску науку, представља нови оквир за развој биотехнологије, биомедицине и вештачке интелигенције у нашој земљи.

Како је указала, Србија има истакнуте научнике, посебно у областима биотехнологије и биомедицине, и активно учествује у бројним међународним пројектима, попут SAGE-а.

Гњатовић је подсетила на то да Србија и Пакистан већ имају заједничке платформе кроз које је могуће успоставити сарадњу – пре свега ICGEB, UNESCO и Horizon 2020.

Предложено је да се сарадња двеју земаља успостави у области примене вештачке интелигенције, рекла је она, оценивши да Србија има искуство и знање, а Пакистан изузетне људске ресурсе.

Пакистанска делегација нагласила је да њихова земља располаже значајним научноистраживачким капацитетима, посебно у областима инжењерства и биомедицине, као и да су њихови научници признати на међународном нивоу.

Посебно је истакнут Програм за младе при Кабинету премијера.

Хусеин је истакао да Пакистан има преко 60 милиона младих људи, и додао да су у оквиру овог програма већ реализоване бројне иницијативе и издвојена значајна средства за подршку истраживању, развоју и међународној сарадњи.

Предложено је оснивање заједничког истраживачког центра, успостављање програма академске размене студената и истраживача, као и именовање особа задужених за координацију даљих активности.

Извор: srbija.gov.rs