Микроорганизми су најбројнији организми на планети и распрострањени су у свим сферама животне средине: у свим водама, део су литосфере у којој утичу на формирање земљишта, насељавају и атмосферу, а и друге организме, укључујући и човека. Само људско тело има око 100 милијарди бактерија од којих већина живи на кожи и у дигестивном систему. Иако су познате по томе што изазивају озбиљне болести попут упале плућа, менингитиса и синдрома токсичног шока, само 3%  бактерија је активно штетно за људе или животиње. Бактерије су и познати произвођачи антибиотика, који су кроз историју спасили пуно живота, али су неодговорном употребом довели до појаве резистентних микроорганизама, и до наше све веће потребе за новим антибиотицима. Мање је позната чињеница да бактерије могу да продукују и основу за друге лекове, попут антитуморских и имуносупресивних једињења.

Недавно је истраживачки тим од 14 научника из три институције (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство из Београда, Природно математички факултет, Центар за информационе технологије из Крагујевца и Интернационални центар за генетичко инжењерство и биотехнологију из Трста) почео да ради на пројекту BioECOLogics,  финансираном од Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма ИДЕЈЕ и почео и формално да ради на реализацији подухвата “од отпада до нових еко-одрживих биотерапеутика”.

Извор: Универзитет у Крагујевцу.