Истраживачки тим Центра покушао је да утврди у којој мери се иновације и наука по регионима развијају у тренутним подстицајним оквирима, кроз анализу пројеката које је Фонд за иновациону делатност давао иновационим актерима у четири региона током протеклих шест година.
Истраживање је показало да су млади тимови, предузећа и научно-истраживачке организације из београдског региона убедљиво најактивнији део у српском иновационом екосистему. Сваки други пројекат Фонда добили су апликанти из београдског региона, односно више од половине (56,85 одсто) од укупног броја пројеката. Иновативним актерима у Војводини додељено 20,91 проценат, у Шумадији и западној Србији 11,83 одсто, а у Јужној и источној Србији 10,42 процента од укупног броја анализираних пројеката Фонда.
Неједнака концентрација иновационих активности присутна је и унутар анализираних региона. Нарочито се Нови Сад и Ниш истичу као иновациона језгра својих региона – преко половине свих пројеката који одлазе у регион Војводине и јужне и источне Србије.
Интересантно је да је равномернија унутаррегионална расподела иновационих активности присутна у Шумадији и западној Србији. Шумадијски округ, као административни и универзитетски центар добио је тек око 28 одсто од укупног броја регионалних пројеката.
Резултати анализе показали су да је улога научно-истраживачких ресурса из региона Београда прилично значајна, не само на регионалном, већ и на националном нивоу.
Поред тога што се приватни сектор београдског региона најчешће умрежава са академским сектором из сопственог региона, истраживање указује да се у значајном делу и привреда из осталих региона ослања на научни капацитет региона Београда.
Према подацима, у чак 66,14 одсто пројеката иновациони ваучери, предузећа из Шумадије и западне Србије умрежавала су се управо са научно-истраживачким организацијама из региона Београд.
Један од закључака конференције је да се развој стартап идеја показао као процес који још увек није у довољној мери заживео у свим регионима.
Податак да је у Шумадији и западној Србији и јужној и источној Србији током анализираног периода финансирано укупно тек око 15 одсто од укупног броја подржаних стартапова, како се истиче, указује на изразито мале капацитете, а вероватно и на још увек недовољно развијену „културу“ оснивања стартап бизниса у овим регионима.
Комплетну вест прочитајте овде.
Извор: Biznis.rs