Među 11.000 istraživača, u Cernu, u Ženevi, su i naši naučnici – tajne elementarnih čestica ispituju se u 27 kilometara dugom akceleratoru, najvećem na planeti, smeštenom na oko stotinu metara pod zemljom. 

Tu je i detektovan Higsov bozon, čestica bez koje materija kakvu poznajemo ne bi postojala, i upravo je detekcija presudna u sudarima čestica koji se dešavaju 40 miliona puta u sekundi, ocenjuje Vladimir Reković, koji je i bio učesnik otkrića Higsovog bozona.

„Ova ploča je namenjena za novu generaciju detektora, koja će biti instalirana 2026. i koja će biti u stanju da vrši selekciju podataka pri velikoj količini sudara, koji u ovom trenutku nisu mogući sa postojećom elektronikom, a koji su nam važni, jer mogu da ukažu na postojanje novih čestica i daju informacije o fizičkim procesima koji su do danas neobjašnjeni", izjavio je Vladimir Reković, naučnik u Cernu. 

Sve je deo pripreme za još složenije poduhvate u Cernu, a udruživanje znanja i potencijala kakve imamo, omogućilo je Srbiji da učestvuje u razvoju ovog eksperimenta.

„Imamo i infrastrukturu, imamo institute, Univerzitet u Beogradu, koji ima odličan kadar, edukuje odlične studente i pored toga, imamo i industrijske pogone koji mogu da isprate ovakve projekte", dodaje Reković.

„Nisam mogla da propustim šansu da naučim nešto novo i jako sam ponosna što stoji, upravo, ime našeg naučnog instituta na nečemu što ima tako veliki značaj kao što je Cern", poručuje Ana Jelicijević, master student ETF-a u Beogradu. 

Snežana Pajović, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča" kaže da se jasno povezuju nauka, visoko obrazovanje, koji su , kroz međunarodnu saradnju, odnosno kroz učešće i tradicionalnu saradnju sa Cernom, došli do izuzetnih rezultata. 

Elektronske štampane ploče za Cern, za opremu najvećih eksperimenata u svetu, proizvode se u beogradskoj kompaniji „Iritel", što potvrđuje da Srbija, uz izuzetne naučnike i istraživače, ima i kapacitete sposobne za proizvodnju na bazi najnovijih tehnologija.