Тема сусрета био је разговор о актуелном питању сарадње науке и привреде, као и о будућим пројектима и заједничким активностима ове две институције.
Састанку су присуствовале др Тања Ћирковић Величковић, редовни професор, руководилац Центра изврсности за храну и вођа бројних међународних пројеката у оквиру Хемијског факултета, руководилац Бојана Крстић и самостални саветник Надежда Тонић, испред Службе за иновације Привредне коморе Србије. Представљене су активности истраживачких центара, лабораторија и spin off-a. Центар изврсности за молекуларне науке о храни при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, национални центар који има акредитовану лабораторију, представља велики потенцијал за примену како у домаћој, тако и у страној привреди. Центар се састоји од наставника, истраживача и сарадника са катедри за Биохемију, Аналитичку и Примењену хемију. Најмодернија опрема коју поседује Центар и експертиза по којој су њени истраживачи познати у свету су искоришћене и за формирање две лабораторије у оквиру Иновационог центра Хемијског факултета (InovaLab и Microprot), које су пре све окренуте услужној делатности, тј. развоју и примени иновативних аналитичких метода у различитим областима од привредног значаја. Прва таква лабораторија је основана још 2014. године, InovaLab – и акредитована је за испитивање аутентичности хране од стране Акредитационог тела Србије. Новоформирана лабораторија Microprot ће своју услужну делатност да усмери на испитивање и карактеризацију (био)полимера: протеина и микро- и нанопластике у узорцима хране и животне средине.
Представници ПКС су истакли значај повезивања наведених центара са привредним субјектима и предложили низ активности које би помогле популаризовању научних решења у привреди.
Тренутно су актуелна четири велика међународна пројекта, а занимљив је и податак да је кроз ангажман само на европским пројектима од 2018. унето 1,5 милиона евра. Осим тога, континуирано улагање у инфраструктуру и капиталну опрему од 2010.године - претежно за аналитику малих молекула, протеина и микропластике - значајно је унапредило рад Центра и читавог Хемиjског факултета. Центар је и у условима пандемије Covid-19 био активан и ангажован у решавању друштвених проблема од највећег значаја. Релеванти антигени протени вируса SARS-CoV-2 су са успехом произведени и пречишћени у лабораторијама Центра. За потребе реализације пројекта који је подржао USAID/UNDP, рекомбинантни протеини „made in Serbia“ су употребљени за серолошки тест који производи домаћи произвођач серолошких ELISA тестова, Институт за примену нуклеарне енергије – ИНЕП. Овај тест је и регистрован прошлог месеца код Агенције за лекове и медицинска средства и представља велики успех српске молекуларне биотехнологије – први регистрован тест за in vitro дијагностику који је базиран на рекомбинантним „made in Serbia“ протеинима. Поменуто решење за одрживу производњу рекомбинантних антигена новог корона вируса је подржао и Кризни штаб, као и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Центар у овом тренутку развија и антигенске „made in Serbia“ тестове за детекцију капсидних протеина у биолошким течностима пацијената са Covid-19, у сарадњи са Пољопривредним факултетом. Поменуто решење које финансира Фонд за науку - поред националног значаја, носи са собом и велики потенцијал за примену ван граница наше земље.
Драгуљ Центра представљају лабораторијске просторије намењене аналитици малих молекула (метаболомику) и протеина (протеомику) методама масене спектрометрије високе резолуције. Чине је два ThermoFisher иструмента Orbitrap технологије вредности 600.000 и 450.000 евра, набављена кроз пројектно финансирање више истраживачих пројекта проф. др Тање Ћирковић Величковић од 2010. године. Најсавременији уређај за протеомику је делом набављен средствима Фонда за науку, и неопходан је у валидацији произведених рекомбинантних протеина SARS CoV-2, као и за аналитичка одређивања протеина у великом броју научних области. Центар изврсности Хемијског факултета по својим капацитетима за масену спектрометрију високе резолуције је најбоље опремљена лабораторија не само у земљи, него и у региону Западног Балкана. Не изненађује да Центар често прима и гостујуће студенте и истраживаче из региона, али и земаља Западне Европе и Сједињених Америчких Држава на обуку и усавршавање.
Током разговора, питање сарадње са привредом показало се кључним за даљи рад и развој Центра, који за циљ има повећање броја корисника из индустрије. Адекватност примене нових технологија огледа се у унапређењу пословања привредних субјеката који применом савремених истраживања могу гарантовати квалитет својих производа и њихов пласман на тржишту.
Служба за иновације Привредне коморе Србије и Хемијски факултет Универзитета у Београду су током посете дефинисали заједничке циљеве и у наредном периоду представиће резултате сарадње усмерене ка инструментализацији научног потенцијала у сфери индустрије.
