"Софтвер који за циљ има да симулира шта се догађа у пацијенту који је заражен коронавирусом и да предвиди шта ће се следеће десити и како ће се вирус ширити тестиран је на првих 20 пацијената и показао је задовољавајуће резултате, а до краја године тестирање треба да прође још 100 пацијената" изјавио је ректор Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић.

Како наводи, тачност скенера зависи од већег броја пацијената, “јер софтвер преко података о пацијентима проналази везе које дају тачне резултате”.

Овај софтвер представља компјутерску симулацију која детектује шта се догађа у пацијенту и додаје да она доприноси бољем разумевању развоја болести.

"Сви подаци пацијената заражених коронавирусом из болница у Србији сливаће се у државни Дата центар у Крагујевцу, где ће софтвер обрађивати до 1.000 података месечно. Скенер за праћење тока вируса састоји се из два дела: један се односи на одређеног пацијента, а други на ширу популацију. Модел који се односи на одређеног пацијента који је заражен вирусом корона има улогу да успори развој болести тако што би му се мењала фреквенција респиратора у одређеном ритму, а то би успорило ток болести, те би пацијента у веома лошем стању превели у мање лоше стање и тако помогли лекарима" додао је ректор.

Како наводи, реч је о коришћењу вештачке интелигенције која прикупља све битне податаке пацијената, као што су анализа крви, засићење ваздуха, историја болести, демографски параметри и генетика.

"Тако на основу нових података пацијената предвиђа развој болести. Код пацијента који нема симптоме, или је болест у почетној фази, такође се може преко овог модела скенера предвидети развој болести" истиче Филиповић.

Сарадница на овом моделу скенера Анђела Благојевић каже да у првој фази пројекта раде на томе да уоче које крвне анализе су најрелевантније за процену како ће се коронавирус развијати.

"Овај софтвер функционише тако што се уносе одговарајуће анализе у њега, а на основу снимка плућа процењује који коефицијенти се уносе, затим прати даље стање пацијента, а за 10 до 15 дана добија се права слика која је исход болести пацијента. Други модел скенера је епидемиолошки, који компјутерски предвиђа колико ће бити заражених у којој земљи, држави, што је начин да епидемиолошким мерама контролишемо вирус" изјавила је Благојевић.

Филиповић појашњава и да скенер анализира све податке заражених – колико има инфицираних, асимптоматских, излечених, преминулих, колико пацијената има са више и мање последица, и то све на подручју једног града, регије или више земаља.

На овом пројекту тренутно ради више инжењера, а укључени су информатичари, људи који се баве вештачком интелигенцијом, развојом софтвера и други.

Филиповић подсећа да је идеја развоја настала почетком пандемије вируса, са намером да инжењери помогу лекарима у праћењу ове болести.