Пандемија КОВИД-19 врши снажан притисак на дуготрајни раст светских иновација, вероватно кочећи неке иновативне активности, док катализује домишљатост другде, посебно у здравственом сектору, према Глобалном индексу иновација (GII) 2020.

Тема GII 2020 поставља питање-ко ће финансирати иновације? Кључно питање је како ће економски пад кризе КОВИД-19 утицати на новооснована предузећа, ризични капитал и друге традиционалне изворе финансирања иновација. Многе владе успостављају пакете за помоћ у хитним случајевима како би ублажиле утицај закључавања и суочиле се са рецесијом. Али GII 2020 саветује да даљи кругови подршке морају дати приоритет, а затим проширити подршку за иновације, посебно за мања предузећа и новооснована предузећа која се суочавају са препрекама у приступу пакетима за спасавање.

„Брзо ширење коронавируса широм света захтева ново размишљање како би се обезбедила заједничка победа над овим најзначајнијим глобалним изазовом“, каже генерални директор WIPO-а Францис Гури. „Иако се сви боримо са непосредним људским и економским ефектима пандемије КОВИД-19, владе морају да осигурају да пакети спашавања буду оријентисани ка будућности и подрже појединце, истраживачке институте, компаније и друге иновативним и заједничким новим идејама за посао -КОВИД ера. Иновације једнака решења. “

У свом повезаном годишњем рангирању светских економија по иновационом капацитету и производу, GII показује међугодишњу стабилност на врху, али постепено померање према истоку у фокусу иновација као групе азијских економија - нарочито Кине, Индије, Филипини и Вијетнам - су током година знатно напредовали у рангирању иновација.

Швајцарска, Шведска, САД, Велика Британија и Холандија воде на листи иновација, а друга азијска економија - Република Кореја - први пут се придружила првих 10 (Сингапур је на 8. месту). У првих 10 доминирају земље са високим приходима.

Целокупан извештај можете пронаћи на следећем линку

Подаци о Србији

Економије горњих средњих дохотка

Србија има високе оцене у четири од седам стубова GII: институције, људски капитал и истраживање, инфраструктура и резултати знања и технологије, који су изнад просека за горњу групу средњег дохотка. Супротно томе, Србија постиже испод просека за своју групу прихода у три стуба: софистицираност тржишта, софистицираност пословања и креативни резултати.

Европа

Србија остварује резултате испод регионалног просека у свим GII стубовима.

Србија има најбоље резултате у резултатима знања и технологије, а најслабији учинак јој је софистицираност тржишта.

СНАГЕ
Снаге GII за Србију налазе се у шест од седам GII стубова.

• Институције (45): показује снагу у индикатору Цена отказа због вишка (1).
• Људски капитал и истраживање (59): показује снаге показатеља Однос ученика и наставника (10).
• Инфраструктура (44): показује снаге у подстубу Еколошка одрживост (20) и у показатељу ИСО 14001 еколошких сертификата (4).
• Софистицираност пословања (64): приказује снаге у показатељима GERD који се финансирају из иностранства (17), увозу ИКТ услуга (23) и нето приливу страних директних инвестиција (17).
• Излаз знања и технологије (41): открива снагу у показатељима Научни и технички чланци (7), сертификати квалитета ИСО 9001 (15) и извоз ИКТ услуга (12).
• Креативни резултати (66): показује снаге показатеља Извоз културних и креативних услуга (12)

СЛАБОСТИ

GII слабости за Србију налазе се у шест од седам GII стубова. 

• Људски капитал и истраживање (59): показује слабости у показатељима Државно финансирање / ученик (90) и Глобалне компаније за истраживање и развој (42).
• Инфраструктура (44): приказује слабости у показатељу БДП / јединица потрошње енергије (101).
• Софистицираност тржишта (101): показује слабости индикатора Тржишна капитализација (72).
• Софистицираност пословања (64): показује слабости у показатељима ГЕРД које финансира предузеће (77), стање развоја кластера (98), увоз високе технологије (98) и таленат за истраживање (65).
• Резултати и знање и технологија (41): открива слабости у индикатору Потрошња рачунарског софтвера (105).
• Креативни резултати (66): показује слабости индикатора Вредност глобалне робне марке (80).

Засебан GII извештај о Србији можете пронаћи на следећем линку