Немања Петровић, један од оснивача „Беоавие“, истиче да су тим основали будући ваздухопловни инжењери са Машинског факултета.

„Беоавиа је настала у априлу 2018. године. Скупило се друштво које воли ваздухопловство и које је желело да покрене производњу летелица. Наравно, добили смо изузетну помоћ Kатедре за ваздухопловство“, каже он.

Да би тим постигао што боље резултате помоћ је стигла и од колега са других факултета Београдског Универзитета.

Екипу данас, поред студената са Машинског, чине и академци Технолошко-металуршког, Електротехничког, Економског и Факултета организационих наука.

Подељени у четири подтима сви имају своје задатке и један заједнички циљ - да летелица коју пројектују успешно узлети, лети и приземљи се.

Прошле године „Беоавиа“ је на такмичењу „Airbus Sloshing Rocket 2019“ одржаном у Грчкој, у генералном пласману била четврта од педесет екипа.

Ове године тим се одлучио на озбиљан изазов - да развије концепт беспилотне летелице са вертикалним полетањем и представи га на такмичењу „New Flying Competition“ у Хамбургу.

Од 80 пријављених екипа из целог света, на завршном такмичењу ће, поред наше, наступити и три екипе из Немачке и по једна из Мексика, Финске и Kине.

Задатак такмичења био је да се пронађе технолошки одрживо и реално решење за вертикално узлетање и слетање, што би у великој мери олакшало доставу медицинског материјала и евакуацију у подручјима погођеним непогодама, смањило трошкове транспорта пакета у неприступачне пределе и трансформисало авио индустрију.

„Проблем смо решили тако што смо пројектовали летелицу која може да полети вертикално, попут дрона, а када пређе у класичан лет да се трансформише у класичан авион“, каже Лазар Пауновић, студент мастер студија и координатор пројекта.

Он додаје да решење које је тим развио повећава ефикасност и смањује потрошњу за чак 20 одсто у односу на конкуренцију.

Студенти су уштедели да самостално плате пут и трошкове боравка у Немачкој. Летелицу, међутим, треба направити од карбонских влакана и пратећих високотехнолошких компоненти, тестирати је у реалним ситуацијама и проверити добијене резултате.

Материјали за израду су изузетно скупи и тешко доступни па је младим инжењерима потребна помоћ како би сакупили 10 хиљада евра, колико је потребно да заврше свој рад и представљају Србију на најелитнијем инжењерском такмичењу.