Међу 11.000 истраживача, у Церну, у Женеви, су и наши научници – тајне елементарних честица испитују се у 27 километара дугом акцелератору, највећем на планети, смештеном на око стотину метара под земљом. 

Ту је и детектован Хигсов бозон, честица без које материја какву познајемо не би постојала, и управо је детекција пресудна у сударима честица који се дешавају 40 милиона пута у секунди, оцењује Владимир Рековић, који је и био учесник открића Хигсовог бозона.

„Ова плоча је намењена за нову генерацију детектора, која ће бити инсталирана 2026. и која ће бити у стању да врши селекцију података при великој количини судара, који у овом тренутку нису могући са постојећом електроником, а који су нам важни, јер могу да укажу на постојање нових честица и дају информације о физичким процесима који су до данас необјашњени", изјавио је Владимир Рековић, научник у Церну. 

Све је део припреме за још сложеније подухвате у Церну, а удруживање знања и потенцијала какве имамо, омогућило је Србији да учествује у развоју овог експеримента.

„Имамо и инфраструктуру, имамо институте, Универзитет у Београду, који има одличан кадар, едукује одличне студенте и поред тога, имамо и индустријске погоне који могу да испрате овакве пројекте", додаје Рековић.

„Нисам могла да пропустим шансу да научим нешто ново и јако сам поносна што стоји, управо, име нашег научног института на нечему што има тако велики значај као што је Церн", поручује Ана Јелицијевић, мастер студент ЕТФ-а у Београду. 

Снежана Пајовић, директор Института за нуклеарне науке „Винча" каже да се јасно повезују наука, високо образовање, који су , кроз међународну сарадњу, односно кроз учешће и традиционалну сарадњу са Церном, дошли до изузетних резултата. 

Електронске штампане плоче за Церн, за опрему највећих експеримената у свету, производе се у београдској компанији „Ирител", што потврђује да Србија, уз изузетне научнике и истраживаче, има и капацитете способне за производњу на бази најновијих технологија.